ĐAVO GA ODNJO

Previše je znao,
I previše je krao,
Rijetko se prao,
Zvali su ga Vlao.
Nikad nije stao,
Dok nije pao.

Pošto je Bogu bilo žao
Novi život mu dao.

No bio je zao,
I opet je krao,
I još se manje prao,
I nikad nije stao.

Bogu više nije bilo žao,
Vraga je zvao,
Sebe je spoznao, sebe prepoznao,
I bijavši radoznao…popeo se na vulkan.

Na vulkanu je stao…
I opet pao.